Ko je vlasnik broja e=2,718 28 18 28 4590*

Da, zašto je osnova prirodnog logoritma pisanog sa "ln" od početnih slova logaritam naturalis - takva kakva je?

Ako matematičari insistiraju da je broj 'e' matematička konstanta a ne prirodna (jer ista nije izMerena nego s'računata (i to na nekoliko načina)), onda bi mogli poStaviti pitanje - da li je te konstante bilo dok matematičara nije bilo? ... ;) Istorija matematike kaže da se prvi te konstante "setio" gospodin John Napier, i to tek u 17-om veku! Čak ima tvrdnji da je dotični gospodin to prepisao od nekog drugog gospodina Oughtred-a... :( ... Ili da generalizujemo pitanje - da li je matematike bilo pre matematičara?

Ta i takva pitanja su ustvari oblast morfogeneze, ontogenetskog i filogenetskog razvitka svih oblika sveg života, pa čak i onog neživog a pojavnog dela svega kao što je recimo klatno! Tako posmatrano, kroz tu prizmu evolucije svega, broj 'e' odnosno logaritam prirode 'ln' koji za osnovu ima baš taj 'e' - je ipak prirodna konstanta, ne matematička!

Druga je stvar što matematičari drčni slave - pa i za onim što je priroda davno smislila! - nalaze razne načine da dodju u lično vlašnistvo slave svojim formulama. Zdrava pamet kaže da vlasništvo nad nematerijalnim dobrom - patentno pravo - pripada onome ko je prvi do njega došao, a u ovom slučaju je to neoborivo zasigurno priroda!

Naravno da su matemetičari napravili svoj međusobni dogovor o kriterijumu koji deli svekolike konstante na prirodne/fizičke/merene i one druge "neprirodne" matematičke, koje nisu imenovane nekom jedinicom mere ... jer je matematika apstraktna kraljica svih nauka ... jer njeni zakoni važe za sve nauke, a svaka od njih ima svoje tematike izražene u svojim merenim veličinama. Tako pa gledano "iznutra", broj 'e' jeste matematička konstanta jer nema jedinicu mere(nja) ... i sve bi bilo lepo i krasno da nije one morfogeneze koja kaže - broj 'e' je postoja pre svakog matematičara i svake formule jer je jednostavno deo sveukupne prirode! Čak bi mogli tvrditi da je taj broj od Boga dat! Uostalom, otkuda onaj atribut uz tu konstantu - "prirodan" ? ... ;)

Otimačine je oduvek bilo i biće je (još malo) ... dok ne dodje neko drugačije doba, neko koje upravo u ovo naše vreme počinje da se radja! Ko to ne oseća, rob je epohe koja upravo umire...

(Ovo razmišljanje je inicirala diskusija sa cenjenim Spasojem Vlajićem, pronalazačem svetlosne formule, čija je tema bila upravo broj 'e'. Ideja vodilja razmišljanja je bila jednostavno - istina, i ništa drugo sem nje.)

Koreni uzroka techno muzike

Svi znamo ili smo makar čuli za techno muziku, muziku u stvari ovog tekućeg nam vremena, jer ostale vrste i podvrste imaju svoje korene u bliskoj ili dalekoj prošlosti, dok je techno muzika činjenično BAŠ ovovremenska. Pojavila se sa pojavom računara, ne slučajno naravno.

Zašto baš računari? Suština svakog programiranja, 3 osnovne "cigle" od kojih se "zida" bilo koji program su sekvenca, grananje i kružna petlja. Postoje još i linkovi unutar složenijih programa, pozivi pod-programa, gde i sami načini pozivanja mogu biti u principu dvojaki - direkno prozvani po imenu ili oni neprozvani koji reaguju na dešavanja oko sebe. Postoji još koješta drugo, ali sve to ostalo je nagradnja - suština 3 "cigle" je uvek obavezna u temeljima svake druge nagradnje.

Mladi muzičari, praktično deca po svom muzičkom obrazovanju i svemu ostalom, imali su na raspolaganju za svoje muzičke gradjevine SAMO te rudimentne "cigle" - sekvenca, grananje, petlja spakovane u nešto sto se tada zvalo "treker" koji se oglašavao na beeper-u, nečem minimalnom unutar svakog računara, pravljenim tek da upozoravajuće bipće a ne svira. Teško da možete zamisliti veštine koje su bile potrebne da se iz malog biptala iscedi nešto što liči na muziku! Otuda u stvari potiče ta spoljna pa zato i odmah primetna rudimentnost sadržaja - iz tehničkih ograničenja! (Da samo napomenem da je sekvenca u suštini unutrašnji sadržaj petlje, kao neka koščica ploda, a grananje spoljni sadržaj, kao kakvi plodovi na tim granama. Sve veoma podseća na prirodnost kao sveprisutan koncept svega - a kako bi i moglo drugačije?).

Dalje, osnovna tehnika muziciranja je bila i jeste ustvari petlja, unutar koje se do beskonačnosti ponavljao i ponavlja 'skoro' isti sadržaj. Istaknuta je reč 'skoro', jer to je samo ličilo da je sadržaj isti, a on se u stvari polako menjao uz stalno prateće udarce dumba-dumba... Ti udarci treba da ponesu energiju mladosti, oni umeju da budu i jaki i duboki, njih pravi petlja onoliko puta u minuti koliko muzičar misli da treba, da je dobro za ritam - a ritam je naravno nosioc techno-a. Ono "unutra", ono što teče u vremenu je u pozadini, a TO se ustvari sluša, to muzičko "meso" sadrži u sebi ono bez čega muzika nije to što jeste - melodiju! Ta pozadinska melodija je ono što se ciljano sluša, jer je dumba-dumba uvek tu u prvom planu, ne interesantan mnogo.

To sve rečeno bi mogli nazvati fizičkom strukturom techno-a, ali otkud' to da je baš takva vrsta zvučne umetnosti - baš udaračka?! ... Da bi pomogli odgovoru da sam dodje do nas, zapitajmo se kakvo je vreme u kome danas živimo? Zar to nije vreme presije obaveza i velikih želja kojima nas mame da radimo sve više i više? Naravno da jeste, i naravno da u tome ne uživa većina "worker-a" koji isčekuju uvek male plate da bi zadovoljili nametnuti smisao sreće o lagodnostima koje nude lažljive reklame. I da li je sad' takav "worker" sretan u svojoj svakodnevici? Sa jedne strane ga napadaju reklame slatkog života na dugme, a sa druge mu kroje dan kako njima onima odgovara u smislu radnog vremena koje mu ne dozvoljava da ima svoj deo dana. Da li mu je život lep, da li ima "svoje slobodno vreme samo za sebe", i ako ga ima, koliko je odmoran da ga koristi - ako ga koristi uopšte..? (a ima ga?!)

Sve to zajedno, pravi socijološki lonac u kome se krčkaju do ključanja ljudske napaćene duše, gde se ringla isljuči na dva vikend-dana, da radna raja malo o'ladi od onoga što zovu "ritam svakodnevice", ritam koji u stvari ubija želju za takvim životom "raditi raditi i samo raditi". Ako neko pomene japance kao "primer za ugled" te društvene socilogije, odgonetka je prosta: njihova vera propoveda žrtvovanje, njima je to imanentno, njihova je vera duboko utkana u spirali njihovog genoma, pa jednostavno - oni su oni a mi nismo oni ... :(

Zbir dve dvojke daje četvrtast rezultat - ne svidja mi se život koji živim, rado bi da ga razbijem i smrvim u paramparčad što većim čekićem, nekom žestokom macolom - ali i da imam takvu alatku, slaba je ona za mašineriju koja me stalno nepodnošljivo gnječi ;[ ... pa ću zato lepo da uzmem moj komp, pa da u petlju turim najdublji bas koji nadjem, pa da ga odvalim do daske, pa nek' se sve trese, da im ja  @*#^@^ ... ... jer NE VOLIM život koji živim, koji mi je nametnut, ja bi da ga razbijem u najsitnije komadiće !!! grrrrrrrr..... :[[[

Da - bunt! ... techno je bunt ljudi i vremena u kome su/smo!

...a onda iz tame dolazi pošast, jer bez nje se izgleda ne može. Da bi se dugo izdržalo slušanje techno-a, prvo se uzmaju energetski napici, jer zaBoga ako ne đuskam celu noć kao indijanac na ratnoj stazi - kakav mi je to provod..??

...a da bi mi bilo maštovitije dešavanje đuskanja, daj da ga malo podšprajcujem hemijom, jeftina je...

...a kada se iscrpe čari hemije, dolazi teška kategorija, ono najgore - igla! :((((( ... igla koju neki zovu i hors (da, samo konji to mogu)

Gde je izlaz iz te situacije koja hara omladinom belosvetskih gradova? Kako otići u obećanu zemlju živih snova bez hemije i igle? ... ... hm?  A zašto muzika sama po sebi ne bi bila dovoljna da nas tamo ponese i odnese?! Kakva to i koja muzika nam treba da se zaobidje hemija i igla...? ... možda i postoji odgovor - psytrance! ... muzika koja je sama po sebi svrhovito te namene, bez hemije i igala ume i može da nas odleprša u carstva snova, jer ovaj svet ovakav kakav je, nenormalan za normalne - to urgentno traži !!!

Neko će na sve ovo da kaže - ma budalaština, nije to uopšte moguće, ALI ;) ... ko je je čitao SF poemu "Dina peščana planeta", zna da Gurni Halek, ratni vodja po zanimanju, ima jedan takav instrument na kome slušaoce odnosi u njihove snove - BEZ HEMIJE I BEZ IGLE !!! ... Setite se i da su stalno ponavljajući,  omamljujući udarci tam-tama put u trans igrača što skakuću u krug s'noge na nogu - jednostavni obrazac je isti: kao što neko mesto na telu utrne od stalnog pritiska, tako i naš "mozak utrne" od stalno istog zvučnog nadražaja, a kada utrne, lako je onda prizvati i prepustiti se drugim, vanrealnim vibracijama. Dakle nemojte suditi i osuđivati unapred nešto što niste probali, zahtev je zdrave logike!

Živ mi je čovek pričao da kada je slušao neki psytrance -  
to mu se i desilo...